Hladno je

Kraj aprila. Hladno je i kiša pada. Kao kraj oktobra. Sve je zeleno, i neka čudna svetlostkoju davno nisam video. Voz se vuče ko' mrcina. Kasnio je u polasku pola sata. prelazim Dunav. Nasuprot meni sedi neka baba. Ajde što sedi, nego samo da znaš kako je vešto smestila svoje dupe na sedište koje sam ja odabrao. Prvo sam seo pored nje. Onda sam shvatio da od toga nema 'leba, pa sam se povukao na sedište nasuprot nje.
Žamor ljudi, huka voza, šum vetra i brujanješina spajaju se u jedan zvuk. On me uspavljuje. Vagoni drndaju i škripe.
Sidni Poatje. Ju! Ko je taj. I šta sam ono reko'... a da, spavam...