Noć je tu. Voz. Neisprekidano, polako, sasvim polako, napreduje.
U vagonu postoji svetlo. Svetlo.
Podseća me na neki film, ne baš prijatnog karaktera.
Ljudi. Potpuno mirni.
Budni.
Nastavljamo dalje, ovaj put, posle dugo vremena. Noć se stiska uz prozore.
Ovo sad je vrhunac sporosti!
22.3.08
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
1 comment:
прочитајте цео блог прилично добро
Post a Comment