Trag

Držao sam aparat u rukama. Prišao mi je kondukter, i počeo priču...
Pričao mi je o sebi, ćerkici, o svom bavljenju umetnosti, o njenom školovanju, o poliesteru, o crtanju, slikanju. I što šta još usput.
Nije me mnogo ispitivao. Imao je potrebu da priča. Da ostavi svoj trag bivstvovanja i delanja.
A za kompjuter je "tele" klik klik i to je to.
Pomišljao sam da ga slikam ali nisam. Voli detalje, svaku senku, svaku boru i nabor.
A ja sad privodim svoje putovanje kraju.